Šta je trihotilomanija?
Trihotilomanija je poremećaj impulsivne kontrole po sadašnjoj kvalifikaciji, ali još uvek ima pitanja oko toga kako bi trebalo da se kvalifikuje. Očigledno nalikuje na naviku, zavisnost, tik ili opsesivno-kompulsivni poremećaj. U skorije vreme konceptualizuje se kao deo poremećaja ponovljenog odnosa prema sopstvenom telu. Zajedno sa diranjem kože i grickanjem noktiju.
Trihotilomanija je poremećaj kada osoba čupa kosu sa kapilicijuma, sa brade, grudi, nogu, sa obrva, trepavica i drugih delova tela, što rezultuje vidljivim golim poljima.
Čupanje kose značajno varira po svojoj ozbiljnosti i težini, lokaciji na telu i odgovoru na tretmane. Kod nekih lica, kod kojih je trihotilomanija izražena u blagoj formi, može biti prekinuta ukoliko se pažnja svesvno usmeri na problem.
Ali kod nekih, potreba za čupanjem kose može da bude toliko jaka da osoba ne može da misli ni na šta drugo osim na to.
Šta prouzrokuje trihotilomaniju?
Razlog trihotilomanije je nepoznat. Ispitivanja etiologije i tretmana TTM-e su još uvek u ranoj fazi. Preeliminarni dokazi pokazuju da se radi o neuro-biološkim poremećajima i da genetika može da igra ulogu u razvoju TTM.
Isto tako je moguće da ima i nekoliko faktora, isto kao što kašalj može da bude izazvan različitim bolestima. Iako osnovna biologija nije jasno razjašnjena u ovom momentu, znamo da osobe sa trihotilomanijom generalno imaju neurološki baziranu predispoziciju da čupaju svoju kosu kao mehanizam samosmirivanja.
Mehanizam čupanja kose služi i kao mehanizam kupiranja pri nervozi ili drugim teškim emocijama.
Iako je uobičajen uzrast pojave 11 godina, trihotilomanija može da se javi i kod dece od godinu dana. Početak čupanja kose može da se javi kao posledica jednostavnog senzornog stanja, poput češanja kapilicijuma ili stresnih životnih situacija i javlja se često iznenada.
Tretiranje trihotilomanije
Trihotilomanija je psihijatrijsko stanje koje se karakteriše komplusivnim povlačenjem ili čupanjem kose. Ovo stanje je obuhvaćeno u DSM-5 u okviru Opsesivno kompulsivnih poremećaja i sličnih psihijatrijskih poremećaja.
Standardna terapija lečenja trihotilomanije ne pokazuje uvek zadovoljavajuće rezultate, a tu spadaju kognitivno-bihejvoralna terapija kao i lekovi iz grupe psihostabilizatora. Nove studije pokazale su da niska frekvencija transkranijalne magnetne stimulacije – rTMS usmerena ka motornoj regiji korteksa u trajanju od tri nedelje može u potpunosti iskoreniti kompulsivno ponašanje kod tihotilomanije.
