PERUT

Perut (Pityriasis simplex capillitii) predstavlja ljušćenje kože i ispadanje ostarelih površinskih ćelija sa epidermisa kapilicijuma. Perut je česti poremećaj kože glave, zahvata skoro polovinu populacije posle puberteta ,nezavisno od pola ili etničke pripadnosti. Svaki pripadnik bilo koje populacije u bilo kom geografskom regionu može dobiti perut u nekoj fazi života. Ozbiljnost peruti fluktuiše sezonski i često se pogoršava u zimskim mesecima.

Dokazano je da keratinociti (ćelije epidermisa kože) imaju ključnu ulogu u ekspresiji i formiranju imunoloških reakcija u toku stvaranja peruti.

Postoji nekoliko etiopatoloških puteva sa kompleksnim mehanizmom ,koji bi mogli da objasne formiranje peruti, iako još uvek nisu razjašnjeni svi detalji. Uloga gljivica tipa Malassezia je široko prihvaćena još od 1946. Kod peruti i seboroičnog dermatita, nivo gljivica se povećava duplo više od normale. Uloga korneocita isto tako je zapažena, zato što populacija Malassezia nije uniformno raspoređena na kapilicijumu. Pretpostavlja se da se mesto vezivanja gljivica razlikuje od korneocita.

      Chronic-Dandruff

Ljudski kapilicijum je veoma osetljiv na androgene hormone i bogat sebumom. Sebum počinje da se formira u pubertetu i idealan je nutritijent za biocenozu mikroorganizama kapilicijuma, poput Malassezia koja se lipaznom aktivnošću razgrađuje i hrani. Međutim, stepen ekskrecije sebuma kod lica sa i bez peruti je isti.

Kao što se epidermalni sloj kontinuirano obnavlja, ćelije koje stare, izbacuju se na površinu odakle se eventualno ljušte. Kod većine lica ove ljuspe su previše male da bi bile vidljive. Međutim, određena stanja izazivaju ubrzanje ovog procesa naročito na kapilicijumu, znači javlja se hiperproliferacije keratinocita i poremećaj procesa keratinizacije na epidermisu. Veličina i stepen pojave ljuspi je heterogen i razlikuje se od mesta do mesta, na kapilicijumu.

Nemikrobni razlozi za perut su dobro proučeni. Izražena izloženost suncu poznatoje da izaziva deskvamaciju kapilicijuma. Blaga iritacija kapilicijuma usled prekomernog šamponiranja, intenzivno češljanje, upotreba određenih kozmetičkih proizvoda, prašina i nečistoća, do određene mere mogu da izazovu perutanje.

Perut nema inflamatorni karakter, što znači da nema zapaljenja, crvenila i iritacije, kao kod seboroičnog dermatita. Javlja se neprijatan svrab na kapilicijumu i narušena je estetika kose. Smatra se da perut traži više kozmetički nego medicinski tretman, i ti tretmani daju brze rezultate. Ozbiljnost peruti kreće se od blage do teške forme. Postojanje peruti može da prednjači ili da bude pridruženo telogenom efluvijumu. Isto tako može da pogorša androgenu alopeciju. Kod nekih slučajeva peruti, opadanje kose može da bude rezultat alteracije u procesu teloptoze dlake, krajnje faze opadanja dlake.